Zadnje četiri godine su posmatrači Kine izneli jedan niz socijalno-političkih razloga i teza zašto je kineski režim počeo da uništava Falun Gong - dobroćudan pokret koji se sastoji od fizičkih vežbi i meditacije sa prastarim kineskim korenima. Odgovor izgleda mnogo jednostavniji i još više uznemiravajući negoli se u početku nagađalo.
Kada je nacionalna kampanja progona protiv Falun Gonga počela u Kini 1999. godine puno njih je verovalo da je to bio masovni pokret dirigovan i podržavan od sveukupnog komunističkog članstva.
Ipak, u poslednje četiri godine, pojavile su se mnoge činjenice koje su bacile svetlo na manevriranja tadašnjeg komunističkog partijskog poglavara Jiang Zemin-a. U javnosti se pojavilo izobilje dokaza koji pokazuju ne samo da je Jang Zemin lično kreirao kampanju da iskoreni Falun Gong, već da je ona zaobišla predsednika vlade i ostale iz Komiteta Političkog biroa koji se prvobitno nisu saglašavali sa Jang Zemin-ovim stavom da se pokrene kampanja protiv Falun Gonga. Povrh toga od 1999. godine Jang Zemin čini pogonsku snagu iza kampanje i njenog rastućeg intenziteta.
Falun Gong cveta u Kini
Od njegovog predstavljanja publici u maju 1992. do početka progona u julu 1999. godine je broj praktikanata porastao na desetine miliona. 1999. godine, kineski vladini zvaničnici potvrdili su Associated Press-u i New York Times-u da je njihova procena iznosila "najmanje 70 miliona". (AP : ‘Growing group poses a dilemma for China ’26.04.1999. ;NYT :In Beijing :A roar of silent protestors, 27.04.1999.)
Mnogi pripisuju brzi razvoj Falun Gonga njegovom efektu za poboljšanje fizičkog zdravlja miliona kineskih građana, uz istovremeno poboljšanje mentalne i spiritualne dobrobiti. Do početka 1999 g. mogli su se videti ljudi koji vežbaju jutarnje vežbe Falun Gonga u svim većim gradovima Kine. U striktno kontroliranom društvenom poretku kao što je u Kini bilo je nemoguće da takav masovni pokret i socijalni fenomen postoji, a da se i ne govori o cvetanju punih 7 godina, bez dopuštenja i podrške od svih nivoa vlasti.
U to vreme, nije samo narodna masa učila Falun Gong već su i svih 7 članova komiteta Politbiroa pročitali knjigu ‘Zhuan Falun(Džuan Falun), glavno delo Falun Gonga. Mnogi njihovi poznanici i prijatelji su praktikovali Falun Gong. Mnogi visoki funkcioneri unutar komunističke partije, vlade i vojske su nakon prisustva predavanju gospodina Li Hongzhi-a ili pak čuvši o tome od drugih počeli upražnjavati Falun Gong.
Počinje ofanziva protiv Falun Gonga
Bivši američki ambasador i 26-godišnji veteran američkog State Departmenta, ambasador Mark Palmer objašnjava ulogu bivšeg kineskog predsjednika, Jianga Zemina u genocidu protiv Falun Gonga:
"Jiang Zemin je sam donio ovu odluku…on je time išao protiv mnogih drugih ljudi u njegovom sopstvenom politbirou, koji nisu hteli da to učine Falun Gong-u, neki od njih su čak i prakticirali Falun Gong ili su imali rođake, koji su prakticirali Falun Gong. Stoga njega trebamo smatrati odgovornim."
Prvi put su tek u drugoj polovini 1996 g. praktikanti počeli da prijavljuju incidente uznemiravanja od strane policije. Luo Gan je već tada bio na visokom položaju. Kao predsedavajući političkog pravnog komiteta komunističke partije, Luo je imao rukovodstvo nad Javnim uredom bezbednosti, nacionalnim tajnim službama i sudstvom. Ali Luo Gan je u Falun Gong-u video šansu za dalji politički napredak i sastavio je plan da Falun Gong i vladu usmeri jedne protiv drugih.
Kao deo svog plana tražeći izgovor da zabrani praktikovanje, Luo Gan je dao nalog policiji da povede tajnu istragu o Falun Gongu u celoj zemlji. U julu 1998 g. preko kineskog ministarstva za Javnu Bezbednost (takođe poznatog i kao Političkog Bezbedosnog Ureda) Luo Gan je objavio Javni nalog br. 555 “Saopštenje o izvođenju istraživanja Falun Gong-a”[1998] Ovo je prvi dokumenat koji je Falun Gong zapečatio kao”sektu” i zatim je zatražio od policijskih ureda u celoj zemlji da sistematski upute agente u celoj zemlji da načine istraživanja i sakupljaju ”dokaze”.
Međutim istraga policije nije mogla dokazati povezanost Falun Gonga-a sa nikakvim kriminalnim delima.
Krajem leta, kao odgovor na Luo Ganovu policijsku istragu, napisano je pismo od strane 135 veoma respektiranih članova društva, koje su između ostalih sačinjavali čuveni profesori, glumci i visoki vladini političari. Glavni autor pisma bio je čuveni profesor Pravnog fakulteta u Pekingu. U pismu je obrazložio da je baza za Luo Ganovu julsku istragu o Falun Gong-u, gore pomenuto ”Saopštenje” kineskog ministarstva za Javnu bezbednost bilo protivzakonito i protivustavno.
Predsednik vlade Zhu Rongji(Džu Rongđi) je veoma brzo odgovorio i rekao da Bezbedni Javni ured Falun Gong praktikante ne sme uznemiravati i da se rađe koncentrišu na posao bezbednosti. Zhuov odgovor je između ostalog napomenuo da je Falun Gong pomogao zemlji da se velike svote novca uštede u zdravstvu.
Međutim, odgovor premijera Zhu-a je zadržan od strane Luo Gana i nikad nije dostavljen Falun Gong-ovim praktikantima. Do 25–og aprila 1999. Zhu uopšte nije saznao da je njegova reakcija utajena. Također do tog vramena praktikanti Falun Gong-a nisu čuli da je takva pozitivna reakcija bila upućena od strane premijera Zhu-a.
Nakon policijske istrage iz jula meseca, nekoliko penzionisanih članova nacionalnog narodnog kongresa vođenim Qiao Shi-em(Ćiao Ši-em) koji je u svoje vreme zauzimao veoma visoke pozicije, sproveli su sopstveno istraživanje o Falun Gong-u. Naišli su na dobar odziv među građanima i došli su do zaključka da je Falun Gong Kini doneo mnoge koristi bez ikakvih negativnih posledica. Njihov izveštaj su zaklučili rečima: ”Ko pridobije srce naroda, dobija ceo svet. Gubljenjem srca naroda gubi se sve.” Izveštaj je oktobra meseca ponuđen Trajnom postojanom komitetu (grupa sedmorice članova komunističke partije koji vladaju zemljom) na čijem je čelu bio Jiang Zemin.
Poznavaoci Zhongnanhai (grupa kompleksa zgrade centralne vlade u Pekingu) izvestili su da je Jiang Zemin bio veoma nezadovoljan tim izveštajem i da je Luo Gan-u napisao belešku u kojoj je izrazio svoje nezadovoljstvo. Zabeleška je podstakla Luo Gan-ovo stremljenje da sam sebe poboljša suprotstavljajući se Falun Gongu.
25. april: Jang Zeminovo opravdanje za objavu rata
Vrhunac napada na Falun Gong desio se u gradu Tianjinu, nedaleko od Pekinga. Luo Gan-ov zet, čovek sa titulom doktora fizike He Zuoxin(He Čuošin), koji je redovno pisao propagandne članke za komunističku partiju, napisao je članak za jedan časopis u kojem je napao Falun Gong. Članak je obuhvaćao jednu priču, u čiju se vjerodostojnost već prije sumnjalo, o jednoj osobi o kojoj se govorilo da je počinila samoubistvo zbog Falun Gong-a (u stvari dotični mladić nije nikad praktikovao Falun Gong niti je počinio samoubistvo). Kad je časopis odbio da povuče taj članak, Falun Gong praktikanti su održali mirovni protest pred zgradom izdavača časopisa.
Policija ih je uhapsila i pretukla. Kad su lokalni Falun Gong praktikanti apelirali na policiju u Tianjin-u za puštanje zatvorenih, rečeno im je da se sve žalbe po tom pitanju rešavaju u Pekingu. U svim dotadašnjim incidentima kada su praktikanti uznemiravani nikad im nije dat takav odgovor.
U Kini su takozvani uredi za žalbe ustanovljeni od strane vlade, kako bi primali žalbe od stanovništva. Svi slojevi vlade kao i administrativni odseci imaju Urede za žalbe. Na primer ured za žalbe državnog veća nalazi se na Fuyou(Fujo) cesti dve do tri stotine metara od Zhongnanhai - kompleksa zgrada Centralne vlade u Pekingu.
Informacija o incidentu se brzo proširila među praktikantima. Ujutro tog 25-og aprila se više od 10.000 praktikanata iz različitih regiona u Kini uputilo – sledeći uputstva koja su im dodelili funkcioneri Tijanjin-a, ka Žalbenom uredu Državnog veća. Oni su čuli o situaciji u Tianjinu i na sopstvenu inicijativu su pošli podneti žalbu, nadajući se da će direktno moći uložiti pritužbu funkcionarima Centralne vlade. Policija ih je čekala u punoj pripravnosti. Umesto da ih usmere dalje od osetljivih zgrada državne vlasti ka tužbenim uredima, policija je postupila suprotno. Ona nije dozvoljavala praktikantima da se približe tužbenim uredima i upućivala ih je na drugu stranu Zhongnanhai-a sve dok se nije stvorila jedna velika grupa, koja je pristojno u redovima opkolila kompleks zgrada vlade.
Tog dana je tadašnji premijer Zhu Rongji(Džu Rongci) izašao iz vladinog kompleksa vani i razgovarao s Falun Gong praktikantima. Prema očevidcima je predsednik Zhu upitao zašto su došli i rekao je: "Zar se već nisam izjasnio u vezi vašeg praktikovanja?" Falun Gong praktikanti su odgovorili da nisu uopšte primili Zhu-ov odgovor. Nastavili su da objašnjavajuda je policija Tianjin-a pretukla i nezakonito uhapsila više od 30 praktikanata. "Rečeno nam je da se ovo pitanje ne može lokalno rešiti i da se mora podneti žalba centralnim vlastima", rekli su predsedniku Zhu-u.
Nakon što je saslušao izveštaj o situaciji, Zhu je dao naređenje da se uhapšeni istog dana puste na slobodu. Nakon što su dobili potvrdu da će praktikanti u Tianjin-u biti pušteni 10.000 praktikanata se mirno razišlo.
Ne znajući da su praktikantima date instrukcije da idu u Peking i da ih je policija, koja ih je čekala, rasporedila oko Zhongnanhai-a, mnogi posmatrači su smatrali da su praktikanti otišli da direktno prkose autoritetima komunističke partije, i kad je progon počeo pretpostavljalo se da je incident od 25-og aprila bio uzrok tome.
Jiang Zemin zaobilazi članove vlade i daje nalog za progon
Očevidci javljaju da je Jiang Zemin, kada su novosti o apelu Falun Gonga dospele do njega tokom dana, reagovao tako bijesno, da su svi prisutni bili šokirani: "Uništite Falun Gong! Uništite ga! Uništite ga kompletno!"
Te večeri je Jiang Zemin poslao pismo drugim članovima Stalnog komiteta Politbiroa i drugim vrhovnim partijskim članovima, pozivajući ih na hitnu raspravu o ovom incidentu”. Komunistička partija mora potući Falun Gong”, pisao je J.Zemin u svom pismu. ”Kako je to moguće da marksistička teorija koju zastupamo i materijalizam i ateizam u koje verujemo ne mogu pobediti ono u šta Falun Gong veruje? Ako bi to bila istina zar mi ne bi ispali smešni?”
Za vreme zasedanja J.Zemin je otvoreno ukorio Premijera Zhu-a nazivajući ga “smušenim”. On je odbacio odluku predsednika koja se nalazila u procesu ostvarivanja i primorao Partiju da usvoji njegov lični cilj da “istrebi” Falun Gong.
Na kraju zasedanja se Zhu Rongji, koji je pod Mao Cetungovom vlašcu optuživan kao”desničar”, rukovao sa svim prisutnim članovima i pozdravio se s njima. Od tada se nije čulo za njega da je i jednu reč izustio o Falun Gong-u.
Rukovođen J.Zeminovim instrukcijama Opšti odbor centralnog komiteta komunističke partije poslao je dopis partijskim komitetima svih provincija, autonomnih regiona i opština. U tom dopisu se zahtevalo da se istraži da li iko od službenika upražnjava Falun Gong i dali su bili prisutni na trgu Zhongnanhai 25-og aprila. J.Zemin se također pobrinuo da Opšti politički otsek Narodne oslobodilačke armije izda direktivu koja je zahtevala da svi vojni službenici, uključujući pomoćne službe, pa čak i penzionisane službenike, moraju prestati s praktikovanjem Falun Gong-a. Naredba je glasila: ”Narodne oružane snage ne smeju nikad dozvoliti ni jednu Qi gong(Čigong) organizaciju religijskog karaktera i moraju čvrsto i odlučno otpustiti s posla osobe koje praktikuju Falun Gong. Ko ne sledi ovu naredbu, mora biti striktno disciplinovan.”
J.Zemin se ipak suočio sa priličnim otporom unutar komunističke partije. Njegov poduhvat je od većine članova na vrhu partije bio smatran iracionalnim, nepotrebnim i uz to kao povredom kineskog ustava. J.Zemin je međutim bio na čelu komunističke partije, vojske i vlade. Na taj način su se, suočeni s njegovim zastrašivanjem, sledećih meseci lagano utišali protesti svih visokih funkcionera.
Izmedu 25-og aprila i 20-og jula 1999 g. Jiang i Luo su počeli da koriste svaki sastanak da svakog nateraju da javno iznese svoje stanovište i garantuje svoju odanost. Izvori kineske vlade govore da je u to vreme situacija također bila veoma haotična, uzimajući u vid da su Jiangovi sljedbenici pokušavali naći optužujuće detalje koje bi mogli koristiti kao opravdanje za progon i ućutkivanje bilo kakvog prigovora.
Državni uredi za žalbe su još uvek sledili politiku koja je glasila: ”sloboda praktikovanja “qigonga (čigonga)" i “nezabranjivanja spiritualnih praksi”. Ovi oglasi su se mogli pročitati na zidovima ureda za žalbe uporedo sa novim smernicama koje je uveo Jiang Zemin, čineći nesuglasice unutar visokih partijskih kadrova vidljive za sve.
Za vreme zasedanja Politbiroa 7. juna Jiang Zemin je objavio odluku da formira jedan vodeći tim ”koji će se uhvatiti ukoštac s problemima Falun Gong-a.” Za rukovodioca tima će biti postavljen bivši vice – premijer Li Lanqing(Li Lančin), a za njegove asistente će biti postavljeni Luo Gan i ministar za propagandu Ding Guangen (Din Guangn).
10-og juna je Centralni komitet poslušno osnovao “Vodeći tim za borbu protiv Falun Gong-a“ predvođenim Li-jem sa Luo Ganom i Ding Guangenom kao asistentima. Ovaj tim je nakon toga formirao takozvani “Biro 6-10”, tako nazvan po datumu njegovog osnivanja. Biro 6-10 je kasnije sprovodio politiku J.Zemina i njegovog “vodećeg tima” u iskorenjivanju Falun Gong-a (Detaljna analiza uloge biroa 6-10: http://www.faluninfo.net/610/index.asp).
U jutarnjim časovima 20. jula 1999 g. su volonterske kontakt osobe Falun Gong-a širom zemlje izvučene iz postelja i odvedene u pritvor od strane policije. Istog dana je J.Zemin naložio Centralnom odeljenju za civilne poslove, koje je odgovorno za registraciju svih organizacija i grupa da izda objavu o zabrani Falun Gong-a.
Procenjuje se da je u narednih nekoliko nedelja pohapšeno 35.000 praktikanata. U roku od nekoliko meseci su iz Kine počeli pristizati i prvi izveštaji o surovim zlostavljanjima, mučenjima i ubistvima.
Pet godina J.Zeminove kampanje terora
Prema kineskim izvorima i hiljadama svedočenja žrtava poslednjih 5 godina, J.Zemin je progon ostvarivao prema trostrukoj direktivi svim nivoima vlasti: Uništiti Falun Gong praktikante fizički; uništiti njihovu reputaciju, uništiti ih financijski.
Brojni nalozi izdani od strane J.Zemina, kojima propagandna i siguronosna mašinerija nije imala drugog izbora nego im se pokoriti, bili su ilegalni i nezakoniti. Jula 1999. g. J.Zemin je preko biroa za Gradanske poslove (jedno administrativno odjeljenje) proglasio Falun Gong “ilegalnom organizacijom”. Prema Članovima 2, 80 i 81 Ustava Narodne Republike Kine jedino Narodni Nacionalni Kongres ima moć da jednu organizaciju proglasi ilegalnom. Predsednik nema tu moć. Ipak, to je bila izvršna naredba kojom je počela kampanja progona.
Oktobra 1999 g. je Nacionalni Narodni Kongres usvojio seriju zakona u biti usmerenih za napad na Falun Gong. U vezi tih zakona je u jednom članku Washington Post-a od 2-og novembra 1999 g. rečeno: ”Kada njima [kineskim komunističkim rukovodiocima] nedostaju zakoni koji su im potrebni da surovo progone jedan miroljubivi meditacijski pokret, partija jednostavno daje naređenje da se donese nekoliko novih zakona. Sada će se oni primenjivati sa snagom delovanja unazad.” Ovi zakoni su diktirani od J.Zemina koji Nacionalni Narodni Kongres jednostavno koristi kao pečat. Čineći to on jednostavno prekoračuje nadležnosti koje je Ustav dao predsedniku. Retroaktivna primena ovih zakona u svrhu progona Falun Gong praktikanata i njihovog osuđivanja na zatvorske kazne je također bila ilegalna.
Premda je puno provincija brzo počelo sprovoditi J.Zeminov program protiv Falun Gong-a, nekoliko južnih provincija kao naprimer Guandong nisu progon sprovodile tako strogo kao što je Jiang Zemin zahtevao. Zbog toga je J.Zemin februara 2000 g. posetio ove južne provincije, kako bi ih podstakao da one slede njegovu politiku. On je kritikovao pogotovo provinciju Guandong da “ne daju sve od sebe u progonu Falun Gong-a” i da su se ponašali “veoma blago” prema Falun Gong-u. On je također zatražio od guvernera Guandong provincije, Li Changchun-a da za vreme konferencije Politbiroa “izrazi kajanje” zbog njegovog nedostatka zalaganja na tom području.
Pod pritiskom J.Zemina je i Guandong provincija, kao i druge južne provincije, na kraju počela da masovno hapsi Falun Gong praktikante i šalje ih na prisilni rad u radne logore. Među prvima koje je Guandong provincija poslala u radni logor bio je i nekadašnji Hu Jintao-ov(Hu Ćintao) kolega sa univerziteta (Hu Jintao je bio kineski vice-predsednik i čovek koji je J.Zemina nasledio kao predsednik države i predsednik komunističke partije). Hu je bio veoma pasivan u izvođenju J.Zeminove kampanje protiv Falun Gong-a. Da bi Hu-a primorao da to prihvati J.Zemin je poslao jednu dvostruku jaku poruku: niko ne sme biti izostavljen od progona, i niko od kineskih rukovodioca ne sme pokušati da izbegava odgovornost u sprovođenju progona.
Do sredine 2004 g. je od strane Informacijskog centra Falun Dafa (FDI) potvrđeno 1006 smrtnih slučajeva, dok bi prema obaviještenim izvorima stvarni broj ubijenih mogao iznositi i više hiljada. Prema Informativnom Centru je stotine hiljada lica bilo zatvoreno, a više od 100.000 su osuđeni na prisilni rad u radnim logorima, po po pravilu bez ikakvog sudskog procesa.
Jiang Zeminovi motivi
CNN-ov stručnjak za područje Kine,Willy Wo-Lap Lam je izvestio da je progon Falun Gong-a u suštini J.Zeminov pokušaj da učvrsti sopstvenu vlast. Lam je citirao jednog poznavaoca partije koji je 6. februara 2001 g. rekao da: "Jiang Zemin, startujući jednu kampanju u Mao-vom stilu, primorava stariji kadar da mu jamči lojalitet. To će pojačati J.Zeminov autoritet i dati mu dosta moći da diktira kretanje događaja na budućem 16-om Kongresu Komunističke Partije naredne godine."
Drugi, koji su istraživali kršenje ljudskih prava nad Falun Gong-om u Kini objašnjavaju pak to jednim zemaljskim razlogom, naime: ljubomorom. Uzmimo u obzir prolećne dogadaje 1998. g. Reka Jangce se izlila. U jednom inspekcijskom prolazu kroz ugroženo područje je J.Zemin posetio grad Wuhan(Hunan) Prema očevidcima je jedna posebna grupa radnika koja je radila na nasipu izuzetno privukla njegovu pažnju. Oni su radili veoma složno i s velikim entuzijazmom. Njihov deo nasipa je prilikom potopa ostao čitav. J.Zemin je bio veoma zadovoljan. On je upitao ko su bili ti radnici. Kada mu je rečeno da je to bila lokalna grupa praktikanata Falun Gong-a koji su se dobrovoljno prijavili za rad, postao je gnevan, žustro se okrenuo i vratio se natrag.
"J.Zemin je bio ljubomoran na veliku popularnost Falun Gong-a u narodu”, kaže Dr.Shiyu Zhou(Šu Džou), jedan od predstavnika Informativnog Centra Falun Dafa. ”Falun Gong je pridobio pažnju naroda i izgledalo je da zaista donosi promene u društvu. Posle toliko godina nemira, narod u Kini se vraćao natrag ka više tradicionalnom kineskom načinu života, slozi u radu, uvek prvo misliti na druge pa onda na sebe i naglašavajući ljubaznost. Možda ce na prvi pogled zvučati beznačajno, ali divljenje koje su ljudi pokazivali prema Falun Gong-u dovodilo ga je do besa. To je najvažniji razlog zašto je to i učinio."
Doktor Michael Pearson –Smith živi u Melburnu, u Australiji i radi u obrazovnom zadavaštvu i trgovini